Ambijenti prohujalog doba  Radul-begov konak se u pisanim izvorima prvi put pominje u zapisu iz 1784. godine koji je ostavio zastavnik Pokorni, uhoda austrijskog cara Josifa II.  Po predanju, pripadao je jednom  turskom begu čije ime nije zabeleženo. Po oslobođenju Timočke krajine 1833. godine, postaje vlasništvo bogatog zaječarskog trgovca Radula

Mlin timočkih đakonija Vodenica u samom srcu grada, nastala je u doba turske vladavine, ali se na zna ko ju je i kada sazidao. Izgrađena od kamena i hrastovine, imala je četiri mlinska kamena. Po oslobođenju, njen vlasnik postaje izvesni Kosta iz Niša. Za nešto više od jednog veka prelazila

Pozorišna tradicija Zaječara stvara se još od 1911. godine, kada je osnovano Timočko povlašćeno pozorište „Gundulić“, a potom, 1925. godine i „Povlašćeno oblasno pozorište Timočke krajine”.1 Međutim, teatarski život grada počinje kontinuirano da se razvija tek od 1947. godine, kada je osnovano profesionalno „Oblasno narodno pozorište”. Prva predstava, koja je

Ovakve tačke na Balkanu nema. Zaječar je jedinstveni grad na čitavom Balkanu – na prostoru od tridesetak kilometara u prečniku žive Torlaci, Macaci, Izvorci, Kosovci, Vlasi Ungurjani, Vlasi Carani, te dve grupe Cigana – Turski Cigani kovači i Vlaški Cigani koritari. Ovo neobično „šareno etno-tkanje” počelo je da se oblikuje u

Sveti jezik Vlaškog hleba Duhovna kultura Vlaha među onim je malobrojnim sačuvanim živim riznicama narodnih običaja. Najistaknutiji među njima je obred pomane, koji složenim ritualima pomaže upokojenom da ne zaluta dok putuje na onaj svet i da u njemu ima sve što mu je potrebno. U središtu pomana nalazi se

Institucija narodne kulture U istočnoj Srbiji, ali i na celom Balkanu, ime Bokana Stankovića(1971), izgovara se s divljenjem (Bokan Stanković). On je vrsni gajdar koji svira na troglasnim erskim i dvoglasnim istočnobalkanskim gajdama. Potom je i okarinista, dudučar, trubač, pevač i folklorni igrač. On neguje srpsku muzičku tradiciju istočne Srbije

Za srpski živalj istočne Srbije svojstvene su krsne slave i seoske zavetine. Zavetine se, po izvornoj tradiciji, slave pored svetih izvora, temelja starih crkava, kraj svetog drveća i u svetim gajevima. Kultno drveće i svete šume i danas su živo mesto svetkovanja, a u okolini Zaječara sačuvano ih je desetak.

Muzej u radionici Blagoje Jonić je rodom  iz sela Trnjana kod Pirota. Grnčarsku radionicu je nasledio. On je peto koleno zanatlija: prvi grnčar u njegovoj porodici bio je Stojan Jonić, zatim Naka, Mihajlo, Božidar i on, Blagoje. Zanatom se počeo baviti 1951 godine. Njegovo dvorište sa pomoćnim zgradama i radionicama

Poslednji zaječarski opančar U Zaječaru, kao nekadašnjem zanatskom centru, bilo je mnogo opančara. Danas je ostao samo jedan – Jovan Anić (1938), poslednji ne samo u Zaječaru već i jedan od malobrojnih u Timočkoj krajini. On izrađuje nekoliko vrsta opanaka, a među njima su najznačajniji timočki tip muškog srpskog opanka

Bard pirotskog grnčarstva Zaječar je tokom 19. i 20. veka bio značajan zanatski centar i kao takav privlačio je i pirotske grnčare pečalbare. Zaječarci kažu da su imali sreće što se u grad 1967. godine doselio grnčar Velimir Đorđević (1943), rođen u Velikom Suvodolu kod Pirota. Reč je o izuzetno

Miloš nama zapoveda! O narodnom mnjenju i osećanjima prema vođi Drugog srpskog ustanka Milošu Obrenoviću možda najbolje svedoči zapis koji je povodom  „zaječarske seče“ – događaja koji je neposredno prethodio konačnom obračunu s Turcima –  ostavio  Dragoljub Jovanović: „ogorčena masa naroda mesto da se raziđe, okrene se jedan mah Turcima,

Sto godina slobode Proslava velikog jubileja – stogodišljice oslobođenja od turske vlasti (1833‒1933) pripremala se „pod visokim pokroviteljstvom NJ. v. kralja Aleksandra I, koji je tom prilikom proputovao kroz Timočku krajinu, a njegov dolazak bio propraćen do tada nezapamćenim manifestacijama u svim mestima. Odbor za proslavu sačinjavali su, između ostalih,

Sa letovanja u obilazak kraljevstva Kralj Petar I često je provodio leta u Brestovačkoj banji kod Bora, pa tako i 1907. godine. Te godine, početkom avgusta, odlučio je da zvanično poseti Paraćin i Đupriju, a nešto kasnije posetio je i Zaječar, zajedno sa naslednikom prestola. U to vreme prestolonaslednik je

Dobro nam došao, druže Tito! Josip Broz Tito posetio je Zaječar 1948, 1961, i 1969. godine. Njegova prva posetu Boru i Zaječaru   8. oktobra 1948. godine nije unapred najavljena. Obavešteni su bili samo najodgovorniji ljudi i tadašnji direktor borskog rudnika Živan Vasiljević – kasnije jedan od bliskih Titovih saradnika.

Adam Bogosavljević (1844 – 1880) Uzoran zemljoradnik i narodni tribun Rođen je u selu Koprivnici u jednoj od najimućnijih porodica Timočke Krajine. Njegov otac je želeo da mu sin postane trgovac, ali se Adam, suprotno očevoj volji, posle završene Trgovačke škole upisuje na Filozofski fakultet Velike škole u Beogradu. Studije

Stevan Mačaj 1829 – 1889 lekar i balneolog Godine 1871. dr Stevan Mačaj dobija nameštenje u Brestovačkoj banji. Proučavao je dejstvo lekovite banjske vode i počeo da uvodi savremeni sistem lečenja i terapijske procedure. Jedan je od najzaslužnijih ličnosti za razvoj banje i njenu promociju. Takođe, njegove zasluge u lečenju

Put uglja i ljudi Da na Vrškoj čuki kraj Zaječara postoje zalihe uglja znalo se još sredinom 19. veka. Najpre je ugljonosna ležišta zakupio jedan austrougarski baron, a potom je juna 1887. godine koncesije dobilo Belgijsko industrijsko društvo, koje je uložilo znatan kapital kako bi Vršku čuku pretvorilo u najmoderniji

Privatna elektrana kao javno dobro Za elektrifikaciju Srbije zaslužan je profesor Đorđe Stanojević, fizičar, sledbenik i prijatelj Nikole Tesle. Početkom juna 1902. godine, na zboru građana u Zaječaru, vatreno i s puno entuzijazma, Stanojević je govorio kako bi valjalo da se na Timoku izgradi hidroelektrana. Građanima se dopalo njegovo jasno

U Zaječaru je od 1925. do 1928. godine radila akcionarska fabrika prozorskog stakla izgrađena u prevečerje velike svetske ekonomske krize koja je kulminirala 1929. godine, kada je, zbog uticaja inostranog kapitala, fabrika propala. Tradicija proizvodnje ravnog stakla obnovljena je četrdesetak godina kasnije, ali opet bezuspešno. Prekretnica je bila 1974. godina,

Proizvodnja piva u Zaječaru jedna je od najstarijih u Srbiji: prva ručna pivara braće Lalović počela je da radi 1873. godine. U izveštaju načelnika sreza iz 1875. godine koji je upućen ministru unutrašnjih dela Srbije piše: „Prošle godine pivar ovdašnji proizveo je 2000 akova piva, koje se u samom narodu