На данашњи дан, 3. новембра 1963. године у Београду је преминуо српски шахиста, велемајстор Борислав Бора Костић. Рођен је 24. фебруара 1887. године у Вршцу, ту је завршио гимназију, а касније у Будимпешти дипломирао на Оријенталној трговачкој академији, која би одговарала данашњем Економском факултету. Иначе, све време је играо и

Гостовање оснивача и управника фондације „Српски легат“ Горана Личанина у емисији „Три тачке“ ауторке Иване Зарић на телевизији „„N1“. Велико хвала Ивани Зарић аутору емисије. Било је велико задовољство. https://www.youtube.com/watch?v=5PRCIHSCkqo&feature=player_embedded  

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски

Самсон Ћернов је био руски јеврејин који је као дописник руских новина дошао у Србију, 1912 године, да снима догађаје за време Балканских ратова. Фотографије је слао у Русију али и у Француску за лист L Ilustrasion.  По завршетку Балканских ратова отишао је за Париз где је направио изложбу где

Љубиша Зечевић  (Ljubiša Zečević), из села Јевремовца код Шапца. Био је пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Захваљујемо се његовој унуци Милени Зечевић Мићић, на овој прелепој фотографији.  

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

Велелепна безимена грађевина голицала је машту Древна и загонетна грађевина у Гамзиграду још је у 19. веку побудила радозналост и разбуктала машту научника. Чувени путописац Феликс Каниц својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео је све да увери да се ту налази једна од највећих и најочуванијих римских

Палата као духовно средиште Царства Галаријева Царска резиденција грађена је од 293. до 311. године. Њена архитектура илуструје мит тог времена о харизматском владару који извршава највеће подвиге, уништава зло, уводи ред и усрећује цело човечанство, а затим се повлачи на највеће висине, у тешко приступачно и блиставо место, одакле

Брег препун  тајни    Магура (Magura) је високи и издужен гребен преко чијег превоја води главни пут за Ромулијану. На врху брега који се налази тачно наспрам бедема палате, откривени су две џиновске хумке (тумуле) и остаци маузолеја. Недвосмислено је утврђено да  овде почивају цар Галерије и мајка му Ромула.

Никола Пашић (Nikola Pašić) рођен је у Зајечару 6/18. децембра 1845. године у скромној трговачкој породици.  У свом родном граду провео је детињство и започео школовање. Образовао се у Неготину, Крагујевцу, Београду, Цириху и стекао звање грађевинског инжењера. У младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за

Краљ импровизације Човек непоновљивог дара, измишљант смехотресних досетки, легенда српског глумишта, Зоран Радмиловић (Zoran Radmilović) (1933-1985) рођени је Зајечарац. И не слутећи да ће му то постати животни позив, Зоран је своју прву ролу одиграо у родном граду. Његов деда, Рихард Ланг, био је Немац. Градећи пруге по Србији, заљубио

Вељко Петровић – јунак Првог српског устанка –  рођен је око 1780. године у селу Леновцу крај Зајечара. У раној младости чувао је стада видинског паше, а касније служи код једног пожаревачког спахије. Од њега је 1803. године побегао у чету хајдучког харамбаше Станоја Главаша.  Када је избио Први српски

У мемоарима судије Стојана Симић записан је податак да је прва црква у Зајечару подигнута 1830. године. Била је то, заправо, само мала капела од дрвета која је служила за најнужније црквене потребе.  „Ову чињеницу треба схватити у контексту тадашњих друштвено – политичких прилика. Србија је тек 1830. добила извесне

Манастир Св. Апостола Петра и Павла Светионик вере на обали језера Велики је културни и историјски значај по изгледу скромног манастира Св. Апостола Петра и Павла у Грлишту (Manastir Grlište): у доба турске владавине био је једини богослужбени храм и средиште духовног живота на читавом пространству Тимочког слива. Уз службу

Лепота која лечи ожиљке У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004.

Љубавна драма опевана у балади     Осамнаестогодишња Бонка и две године старији виолиниста Шанко заволели су се пред српско – турски рат 1876. године. Шанко је мобилисан, а по завршетку рата и повратку у опустошени завичај, сазнаје да су родитељи Бонку обећали богатом младожењи из Неготина. Једна прича каже

Спасоносна, искрена и неочикавана помоћ Ратови између Србије и Турске, од 1876. до 1878. године, оставили су тешке последице, а огромна разарања претрпело је становништво Тимока.  „Након ратова требало је обновити уништено,  што је представљало велики проблем за јадну, сиромашну и напаћену земљу, која је једва да је успевала да

Народни музеј Зајечар, је основан  1951. године, одлуком Градског народног одбора општине Зајечар. Зграда у којој се налази саграђена је 1927. године и припадала је Војној установи за пројектовање путева. Садашња изложбена поставка отворена је 2010. године. Радећи на овој поставци, стручни тим музеја ставио је нагласак на културна блага која