Краљевска кочија у слободном краљевском граду Традиционална смотра и трка запрега, Меморијал „Јован Ђуран”, биће одржан 12. пут. XИИ Меморијал „Јован Ðуран” и Отворено првенство Војводине у вожњи запрега кроз чуњеве заказани су за недељу, 2. јула у 14 часова на помоћном терену ФК „ЖАК”. Меморијал се одржава у част

Празник Видовдан обележава се 28. јуна по грегоријанском односно 15. јуна по јулијанском календару. Спада у ред непокретних празника Српске православне цркве. У црквеном календару овај празник је дефинисан као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Црква на овај дан такође обележава и празник Светог Амоса, који

Велики пост је најдужи од укупно четири вишедневна поста. Почиње у понедељак који се називa Чисти понедељак и траје 48 дана односно 7 посних недеља. Свака недеља Ускршњег поста има посебно значење. Прва и последња седмица захтевају пост на води а верници се могу причестити било које недеље током овог

Сретење се празнује на четрдесети дан од Божића, 15. фебруара по грегоријанском односно 2. фебруара по јулијанском календару. На овај дан је Девица Марија унела свог сина Исуса Христа у Jерусалимски храм, како би га по традицији посветила Господу. Првосвештеник Захарија тада је Пресвету Марију поставио на место за девојке

СПОМЕНИК ПРИРОДЕ – СТОПИЋА ПЕЋИНА   Фотографија Чедомира Жарковића на којој су приказане бигрене каде Стопића пећине на Златибору проглашена је најлепшом светском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину. Организатор међународног фото-конкурса Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth) је Викимедија. Стопића пећина јединствен je споменик природе. Налази се

На данашњи дан, 4. јула 1887. године у Београду је рођен лекар, професор и академик Коста Тодоровић. Након основне школе у Врању и гимназије у Зајечару, као питомац Министарства војног уписао је медицину у Грацу. Радио је потом као професор Медицинског факултета у Београду и објавио преко 150 научних и

Историја сомборских граничара и ратника започиње крајем 17. века, када се, у некадашњу турску варош и њену околину, 1687. године доселила већа група Буњеваца, а три године потом, у Великој сеоби, и већа група Срба. Новодосељени Срби и Буњевци одмах су основали Рацког народа милицију која се срчано борила у

  Георгије Бранковић,  управитељ сомборске Српске учитељске школе – Препарандије (1862-1871), био је и сомборски прота  (1859- 1882),  а 1890. године је изабран и за патријарха српског. Као патријарх, подигао је знатан број задужбина, међу којима, током 1895. године, и здање Препарандије у Сомбору, саграђено на месту некадашње куће великог

Етнографске специфичности Сомбора и околине Данашња етнографска слика Сомбора, као последица сталних миграција становништва, устаљена је тек половином 20. столећа. Ипак, њена основа настала је још у 18. столећу, када је, уз већинско српско и буњевачко становништво, које је овде насељено, делимично, још у време турске управе, а најзнатнијим делом

Од путујућих трупа до врхунских домета  Позоришни живот у Сомбору започео је крајем 18. века, од када постоје записи о гостовањима, али и о забранама појединих представа, најчешће немачких путујућих позоришних трупа. Двадесетих и тридесетих година 19. века у Сомбору се приказују  позоришне представе на мађарском језику, а у сомборској

Сомборска салашка насеља ендемична су урбана појава, везана искључиво за најужу околину града. Настала су половином 18. столећа, када су Сомборци на некадашњим војничким пустарама добили земљу сходно уложеном износу за елибертацију града. На салашима су живели како најимућнији, тако и нешто сиромашнији Сомборци, а већина од њих имала је

Драги наши поборници и пратиоци. Позивамо Вас да погледате гостовање, 26.марта 2016. године, Жељка Васића председника Управног одбора фондације Српски Легат  и аутора књиге пројекта Траговима великана, Радмили Савићевић-Прва и последња. Хвала још једном Живораду Николићу, емисији Жикина Шареница и РТС-у.          

Погледајте како је Grand News пренео своје утиске о нашем пројекту и промоцији књиге из серије Траговима великана, Радмила Савићевић – прва и последња.   https://youtu.be/9l8q0fo-0TE  

ЕПИЦЕНТАР ЗБИВАЊА Градска кућа у Сомбору подигнута је на месту и темељима некадашњег здања, односно „каштела“, грофа Јована Јанка Бранковића, сомборског граничарског капетана од 1717. до 1734. године. Након што је капетанова удова Марија 1749. г.  продала граду ово здање за 500 форинти, у њему се налазило седиште магистрата тек

А хоризонт се помера… Милан Коњовић, родио се у Сомбору 1898. године као други син Давида и Вере Коњовић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време Велике сеобе Срба, да би касније, током векова, одиграли значајну улогу у свеукупном животу града. Већ као гимназијалац изложио је

Страствени пречански господин У балканским ратовима, био је ратни извештач, у Првом светском рату добровољац и учесник албанске голготе. Након преласка преко Албаније упућен је у Женеву у новинарски пропагандистички биро. Ту је постао члан Југословенског одбора и популатор идеје уједињења. После рата постављен је за високог чиновника Министарства просвете.

Изложба Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015 у Галерији Српске академије наука и уметности Српска академија наука и уметности и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца организују у Галерији САНУ изложбу Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015 аутора Ане Цицовић, вишег кустоса археолога Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Дејана