АктуелностиНа данашњи дан

Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине

На данашњи дан, 6. октобра 1908. године, Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине.

Та територија је од Берлинског когреса 1878. године била под аустроугарском управом, мада формално још увек у оквиру Османског царства. Након Младотурске револуције исте године и сазивања Парламента, што је значило позивање заступника из свих крајева Царства у Истанбул, и припрема муслиманских и православних представника из БиХ за пут, Беч се уплашио да би њихова власт у том подручју и припадност Аусторугарској били доведени у питање, па је хитно, противно одлукама Берлинског конгреса, донет декрет којим су Босна и Херцеговина анектиране.

Велике силе су, осим Немачке, биле против тога, као и Србија, која је сматрала да тај чин двојне монархије није усмерен само против Босне, већ и против Србије, коју на тај начин окружује и са запада, припремајући спуштање на југ и Косово.

То је поред економских ефеката могло изазвати устанке у Босни и Херцеговини, у које би Србија сигурно била увучена, па је влада већ крајем октобра изгласала војне кредите, а почела су се организовати и добровољачка удружења на територији Србије.

Ипак, како Француска и Британија нису биле спремне да ратују, а Аустроугарска је са Турском крајем фебруара 1909. године склопила споразум и платила одштету за насилно присвајање сизеренских султанових права у БиХ, Русија је крајем марта прихватила ултиматум Немачке и признала анексију.

Тиме је званични отпор анексији скршен, па је и српска влада последњег мартовског дана 1909. године потписала изјаву састављену у Бечу да признаје и прихвата анексију Босне и Херцеговине, да ће се одрећи сваког даљег протеста, да ће у будућности променити своју политику према Аустроугарској, да ће вратити војску у стање у коме је била у пролеће 1908. године, и да ће распустити сва добровољачка удружења основана на својој територији.

Међутим, ова криза и самовољно раскидање једног међународног уговора које су учиниле Аусторугарска и Немачка ипак је оставила дубок траг у европским оквирима, који ће неколико година касније довести до Првог светског рата.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1833. године рођен је Јован Андрејевић, лекар, новинар и један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду;
1894. године рођен је песник Момчило Настасијевић;
1915. године нападом на Србију, Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила;
1926. године рођен је сликар и академик Петар Омчикус;
1950. године рођен је композитор Зоран Ерић;
1963. године умро је књижевник и дипломата Бранко Лазаревић;
1973. године  Кошаркашка репрезентација Југославије је у финалу Европског првенства у Барселони, победила домаћина Шпанију са 78:67 и тако први пут постала шампион Европе;
1989. године основан је Музеј науке и технике;
2007. године преминуо је музичар Лаза Ристовски, члан група Смак и Бијело дугме.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

zivkovic
Претходни чланак

Рођен је писац Зоран Живковић

Младен Миловановић (уље на платну Уроша Кнежевића)
Наредни чланак

ГАЗДА МЛАДЕН – ПРВИ СРПСКИ ГОЛЕМАШ