AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Arsenije Loma – nesuđeni vođa Drugog srpskog ustanka

Znameniti junak Srpske revolucije, hrabri vojvoda kačerski Arsenije Loma možda više od bilo koga iz tog vremena borio se za slobodu. Učestvovao je u pokretanju oba ustanka. Njegovo mesto u istoriji je nepravedno zanemareno i nedovoljno istaknuto.

Otac doseljenik iz Pive

Podaci o Lominom rođenju i odrastanju veoma su oskudni i razlikuju se od izvora do izvora. Kao mesto rođenja navodi se Dragolj u rudničkom Kačeru. Arsenijev otac Joksim Knežević, čiji su se preci doselili iz Pive u Crnoj Gori, dugo se selio. Polovinom 18. veka pošao je iz Gojne Gore na Maljenu i obitavao u više mesta da bi se konačno nastanio u Dragolju. Arsenije Loma rodio se oko 1770. godine, po nekim izvorima u Gojnoj Gori, a potom se doselio u Dragolj. Još pre Karađorđevog ustanka Loma se naučio vojnoj veštini, pretpostavlja se u četi Stanoja Glavaša. Zbog velikog ugleda postao je kačerski knez. Bio je prisutan 1804. godine u Orašcu na skupu ustanika i ubrzo je pošao ispunjavati orašačku zakletvu, goneći Turke i učestvujući u najvažnijim bitkama.

Oslobađanje Rudnika

Ratoborni Loma rešio je da najpre oslobodi svoj zavičaj. Osvajanje Rudnika bila je prva velika borba u ustanku. Pored Lome i Karađorđa, protiv zloglasnog Sali-age Đevrića borili su se znameniti ustanički junaci: Lazar Mutap, Milan Obrenović, Petar Trešnjevčanin, Janićije Đurić, Jovan Lazić, Stanoje Glavaš. Sali-aga je bio brat dahije Kučuk Alije i stolovao je u Rudniku.

Zapamćen je kao najveći tiranin među Turcima. Između ostalog, za sebe je uveo pravo na prvu bračnu noć, a narod ga je prozvao Rudničkim Bikom. Već 18. februara srpska vojska je opkolila Rudnik, a dva dana kasnije počela je velika bitka iz koje se Sali-aga spasao bekstvom za Čačak. Srpska vojska je trijumfovala i 6. marta. Rudnik je oslobođen. Sa svojim saborcima Lazarom Mutapom i Milićem Drinčićem, Loma je 24. marta oslobodio Čačak a potom i Užice i Karanovac.

Opevan i u pesmi

Loma je prvi od Srba došao u kontakt s Crnogorcima iz plemena Vasojevića, ratujući u Prijepolju. Posle borbi kod Sjenice i Prijepolja, Loma iz Sandžaka dovodi 74 familije koje naseljavaju Kačer. U narodnoj pesmi Boj na Čačku vila govori beogradskom veziru Sulejman-paši:

Zaludu si zemlju oduzeo,

rašćerao srpske vojvode,

jedne k moru, a druge k Dunavu,

kad veziru jesi ostavio,

ostavio do tri ljute guje:

Jednu guju vojvodu Mutapa,

drugu guju Loma Arsenija,

treću guju posinka Miloša.

Vojvoda kačerski

Posle slavnih bitaka na Mišaru i za Beograd, Karađorđe je 1811. godine dodelio Arseniju Lomi zvanje vojvode kačerskog. Loma je sa svojim Kačercima 1813. godine branio deligradski front. Nazirući slom ustanka vraća se u svoj Kačer i brani ga od turske odmazde, a onda opet po voždovom nalogu odlazi na deligradsko utvrđenje. Karađorđe prelazi u Austriju, a Loma se posle tri nedelje pružanja otpora Turcima vraća da brani narod u zbegovima. Po propasti ustanka odlučio je da je najbolje da posluša predlog Miloša Obrenovića i da se uz izvesne garancije preda agi Mehmed Brajkataru u svom Dragolju. Loma je govorio: „Ako sam svoj narod podigao na ustanak protiv Turaka, sad ću i svoj narod braniti od Turaka.ˮ

Slamanjem ustanka, stanje u Beogradskom pašaluku postaje nepodnošljivo za Srbe. Sulejman-paša Skopljak nameće novi harač, a tursko nasilje nad Srbima sve više uzima maha. Loma počinje da kuje plan za podizanje novog ustanka. Odlučujući sastanci održani su u Rudovcima, Vreocima i kod Lomine kuće u Dragolju. Na ovim pregovorima najveću želju za borbom ispoljio je Arsenije Loma.

Nadimak postao prezime

Savremenici su Lomu ovako opisali: „Stasa je bio visok, snage krupne, pune; smeđ, dugih, a retkih brkova, niz leđa mu je uvek visila pletenica kose, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu. Imao je kantar 110 oka.ˮ Zbog toga je verovatno i dobio nadimak Loma, što znači krupan, kršan.

Dogovor u Lominoj vodenici

Lazar Arsenijević Batalaka beleži da je početkom 1815. godine u Dragolju u Lominoj vodenici održan jedan govor. Njemu su prisustvovali Vasa Saramanda, buljubaša iz Bukovika, Milutin Savić iz Garaša, pop Ranko Dmitrović iz Rudovaca, iguman Manastira Bogovađa Avakum i Arsenije Loma. Lomu su ovde predložili za vođu ustanka.

Međutim, on je to odlučno odbio jer se u Beogradu kao talac nalazio Miloš Obrenović, koji je u narodu poznatiji i koga narod bolje poznaje. Na sastanku u Rudovcima februara 1815. godine Loma je rekao: „Braćo, ovaj je sav naš zbor i ugvor dobar i čestit, ali znajte svi, što i ja znadem, da nikada ništa od dogovora biti ne može ako i Miloš, rudničke nahije sadašnji knez, u to s nama ne pristane,ˮ piše Batalaka. Na skupštini u Rudovcima Loma je određen da ubije Miloša ako ne pristane da povede ustanak. Na sledećem zboru u Vreocima odlučeno je da se započne ustanak.

Ubistvo na prevaru

Rudnik je opet bio žarište ustanka i srpsko-turskih okršaja. Dogovor je bio da na Cveti, 23. aprila, Miloš održi sabor u Takovu i obnaroduje ustanak, ali Loma nije mogao više čekati, već se sudario s turskim haračlijama kod Jasenice i odneo pobedu. Odjeknula je prva puška novih borbi i Drugi srpski ustanak je buknuo. Loma odmah kreće u osvajanje Rudnika i oslobađa ga i ovaj put. Proterujući Turke s Rudnika Lomi je došao na pregovore Muselim-aga Tokatlić, zaklinjući Lomu na so i hleb da će njega i njegove momke bezbedno ispratiti iz grada.

Događaj koji je usledio bio je koban za Lomu, a Sima Milutinović ga je ovako opisao: „Lomo reče Tokatliću:

– A ti hajde pospremaj sve, pa izlaz’te amo, ja ću vas glavom ispratiti do na užičku granicu, zdravo i pošteno, kako sam vam i veru zadao evo sada, te i pre volim poginuti nego veru zadatu pogaziti.

Onaj ode i spremi sve svoje do trideset Turaka, pa izađu. Lomo ih sretne s nekoliko izabranih momaka… Al’ istoga vojvode Lomin mlađi brat Mihajilo uzme do pedeset momaka pa vojvodu koji napred iđaše sa svojima propuste, a na Turke živu i složnu vatru obore i samoga Muselima Tokalića ubiju. No, i Lomo sa svojima, a na svoje opali plotun, te ih jedva suzbije i od sviju tih Turaka jedva spase i odbrani samo trojicu, od kojih je jedan bio Tokatlićev brajaktar… Ovi barjaktar imađeše osobito lep i okićen jatagan, kojega sa srebrnim krnjama zajedno izvadivši pruži Lomu, govoreći:

– Vojvodo Lomo! Ja vidim da ti ovome što se nama dogodi rad bio nisi, kol’ko ni ja. No tebi evo ovaj nož kao mali od mene peškeš (poklon).

Uzme Lomo nož i poče ga za pojas zadevati i nameštati, a Turčin hitro potrgavši zapne pištolj, te Lomu, kako beše pregao k pojasu glavu, posred temena kroz mozak prožeže te se odmah tu i stropošta.ˮ

Loma je sahranjen pored kuće Marka Rakića. Miloš je pod pritiskom naroda, nekoliko dana posle, razvio u Takovu ustanički barjak. Žaleći za Lomom rekao je:
„Jako me je ovo opečalilo budući da je ovo u početku boja, prvog i iskrenog druga izgubim.ˮ Lomini posmrtni ostaci preneti su ispod spomenika u centru varošice Rudnik, koji je podignut 1926. godine.

Spomenik Arseniju Lomi i ratnicima oslobodilačkih ratova 1912–1918. na Rudniku (FOTO: Ranko Tomić)

Spomenik Arseniju Lomi i ratnicima oslobodilačkih ratova 1912–1918. na Rudniku (FOTO: Ranko Tomić)

Loma je bio oženjen Božanom od roda Čarapića, iz sela Rakove kod Čačka. Imali su dve ćerke, Mirosavu i Peruniku. Perunika je 1865. godine u Topčideru primila od kneza Mihaila Takovski krst, kojim je Loma posthumno odlikovan. Najmlađa Lomina sestra Pauna bila udata za Milutina Savića i rodila Iliju Garašanina. Škole u Dragolju i na Rudniku, kao i mnoge ulice u Srbiji nose ime ovog vojvode.

IZVOR: Istorija revija, Ecoprint d. o. o., Beograd, 2012.

AUTOR: Marija Delić

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Natpis sa zgrade na glavnom gradskom trgu u Herceg Novom
Prethodni članak

HERCEG NOVI: Zadužbina srpskog dobrotvora Lesa Pavkovića Pođanina

15798-milic-drinic-580x326
Naredni članak

Poginuo je vojvoda Milić Drinčić