АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Антоније Ђурић: ОСВЕТА УЧИТЕЉИЦЕ ЉУБИЦЕ

(…)

Од дружине са којом је кренула Љубица Чакаревић у сусрет борцима Солунског фронта нико више није жив. Осим Италијана Пеге, који је оне ноћи нестао, и обавештајца Милоја Петровића, кога више никад није срела, остали су завршили живот пре Другог светског рата и то под необичним околностима.

Драгутин Јовановић Луне изгубио је живот почетком јула 1932. године у Нишу. Убио га је један полицијски агент. Новине нису опширно писале о том убиству, тако да су узроци овог злочина остали неразјашњени.

Зна се да је Луне у Нишу скупљао добровољне прилоге за бивше ратнике, инвалиде и изнемогле, који су, као што је познато, у новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца живели у крајњој оскудици.

Шест година касније, у осамдесет трећој години, умро је његов отац Мирча. Сахрањен је поред свог сина на врњачком гробљу.

Милутин Петковић, наредник из Јагодине, стекао је чин мајора, али је 1939. године и он умро под необичним околностима: инфаркт га је срушио с коња у кругу касарне…

Те године умро је и Обрен Младеновић, кмет општине врњачке: напрасно, на улици у родном граду, испред тадашњег хотела Јадран.

Италијан Пега Ђовани се оне ноћи вратио назад. Уплашио се да ће их побити српски војници пред самим циљем. Избегао је све заседе и потере и стигао у Јагодину. Ту је дочекао ослобођење. Касније се вратио у своју земљу и био секретар општине у једном малом месту близу Рима.

У ослобођеној земљи Љубица Чакаревић је наставила племенити позив учитељице. Желела је да надокнади све оно што је изгубила за време аустроугарске окупације. Учитељевала је у Мачкату, Крвавцима, Табановићима, све у ужичком крају. Затим, после удаје, у Охриду, Ћићевцу и Раљи, где је стекла пензију.

Три године по завршетку рата, удала се за Николу де Сарна, сина италијанског дипломате Дионисија, који је био конзул у Београду. Мајка му је рођена у Перасту. Никола се родио у Београду, ту се школовао и дуго година био шеф железничке станице у Ћуприји, Рипњу, Ужицу, где су се и упознали. У првој години брака родила им се кћер Ида. Она је матурирала у Београду, али је отац желео да студира у Риму. Растанак са јединим дететом Љубици је тешко пао и желела је да се не раздвајају, па макар се привремено сви преселили у Италију. Тако је и било; живели су неко време у Ђенови, Милану и потом прешли у Рим. Ида је доктор фармацеутских наука. Удала се, али није заборавила своју отаџбину, ни гусле уз чије је звуке расла.

Љубица Чакаревић је зиме проводила у Италији, лета у својој отаџбини. Кад је умро њен муж, све чешће је долазила у Београд, где живе њене сестре Катарина, професор, и Милица, пензионер. У Ужицу је до пре неколико година имала сестру Ружицу, лекара, а у Сарајеву је доскора живео њен брат Милутин, учитељ у пензији…

Судбина је хтела да ова јунак жена и велики родољуб не умре у туђини. Почетком јуна 1980. године дошла је у посету свом брату Милутину у Сарајево. Ту се разболела и после неколико дана умрла. Сахрањена је на сарајевском гробљу.

 

ИЗВОР: Антоније Ђурић, Жене, Солунци говоре, Евођунти, 2014, Крагујевац, стр.  234–235.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

bora dugic
Претходни чланак

Рођен је фрулаш Бора Дугић

пасцан
Наредни чланак

Рођен је диригент и педагог Борислав Пашћан