AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Ambiciozna vladarka – kneginja Persida

Kneginja Persida Karađorđević bila je vladarka Srbije od 1842. do 1858. godine. Udata za srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vožda Karađorđa, upravljala je Srbijom više nego sam knez. Ambiciozna, mudra i uporna, imala je ogroman uticaj na supruga, bavila se kulturnim i humanitarnim radom i s knezom Aleksandrom izrodila desetoro dece.

Rodila se u znamenitoj kući Nenadovića u Brankovini 3/15. februara 1813. godine. Oba Persidina roditelja poticala su od Karađorđevih vojvoda. Persidin otac Jevrem Nenadović, vojvoda valjevske nahije, bio je sin Jakova Nenadovića, a majka Jovanka – Joka bila je kćer jedinica vojvode i predsednika Praviteljstvujuščeg sovjeta Mladena Milovanovića. Godina u kojoj je Persida došla na svet donela je krah Prvog srpskog ustanka i bila je jedna od najtežih za porodice istaknutih Srba. Većina njih spas je potražila u izbeglištvu. Jevrem Nenadović je s porodicom prebegao u Austriju, a odatle se preselio u Hotin u Besarbiji, danas zapadnoj Ukrajini. Persidini roditelji imali su puno dece. Pored Perside, izrodili su još osmoro – sinove Mladena, Simu, Antonija i Jovana i kćeri Bosiljku, Anku, Jelenu – Jelku i Mašu – Mašinku.

Odrasla u tuđini

Persida je odrasla u tuđini, slušajući priče o svojim slavnim precima, o stradanju Srbije i slavi Karađorđa, ne sluteći da će postati snaha besmrtnog Vožda. U Hotinu je živelo mnogo izbeglih srpskih porodica, pa je dosta vremena provodila družeći se s njima. Zamišljala je svoju otadžbinu i žudela da je upozna. Crne kose i bele puti, visokog stasa i ponositog držanja, ostavljala je utisak aristokratkinje. Kako je i Karađoređeva porodica emigrirala u Hotin, tamo je i došlo do njenog susreta s Aleksandrom, sinom Vožda i Jelene Petrović. Venčali su se kada je Persidi bilo 18, a Aleksandru 25 godina.

Knez Aleksandar Karađorđević (rad Uroša Kneževića, Narodni muzej)

Knez Aleksandar Karađorđević (rad Uroša Kneževića, Narodni muzej)

Udajom za Aleksandra Karađorđevića počela je da gaji jaču želju za Srbijom i prezir prema Obrenovićima. Persidin otac Jevrem i posebno njena svekrva Jelena više puta su se obraćali knezu Milošu da im omogući povratak u Srbiju. U jednom od pisama Jelena se ljubazno i ponizno obraćala knezu Milošu: „Visokopočitajemi i ljubezni kume!… Primi dragi kume mene i moju decu u otečeska nedra…ˮ

Neuspeli povratak

Godine 1831. srpski knez i ruska vlada odobrili su srpskim izbeglicama da se vrate u svoju zemlju. Persida je bila srećna što će konačno živeti u svojoj Srbiji. Nedugo zatim krenula je u Srbiju sa suprugom Aleksandrom i njegovom porodicom. Dolazak Karađorđevića u Srbiju se i ovaj put izjalovilo.
„Izgleda da knez Miloš nije bio iskren pri prihvatanju Jeleninog povratka. Upravniku karantina Iliji Čarapiću naredio je da povratinike vrati s one strane Dunava nizvodno, a da Porečanima izda naređenje da preture njihov čamac, i da ih podave, a nekakav sandučić da gledaju spasitiˮ, piše Dejan Nikolić. Porodica Krađorđević uspela je da izbegne smrt i vraćena je u mesto Černec, blizu Krajove u Vlaškoj.
Abdikacijom kneza Miloša stvorena je povoljna politička klima za dolazak Karađorđevog potomstva u Srbiju. Na poziv namesnika Tome Vučića Perišića i Avrama Petronijevića, Karađorđevići su napokon doputovali u Srbiju. Posle 26 godina tuđine Persida je stigla u svoju rodnu zemlju. Međutim, zbog reakcije pristalica Obrenovića morala se ubrzo odvojiti od supruga. Aleksandar se do izbora Mihaila Obrenovića za srpskog kneza sklonio iz Srbije. Persida je sa kćerkama Poleksijom (rođenom 1833) i Kleopatrom (1835), sinom Aleksom(1836) i svekrvom Jelenom čekala u Negotinu da se srede političke prilike.

Dolazak u Srbiju

Iste godine u oktobru Aleksandar i Persida pozvani su da život nastave u Beogradu. Dolazak u prestonicu za Persidu je značio korak bliže dolasku na presto. Samo par godina docinije to se i dogodilo. Ustavobranitelji su 2/14. septembra 1842. godine postavili Aleksandra Karađorđevića za srpskog kneza. Ta titula je mnogo više značila novoj kneginji Persidi nego njenom mužu. Persidini snovi su se ispunili, postala je prva dama Srbije. Počela se odevati po poslednjoj modi u skupocene haljine i nakit.

U Muzeju grada Beograda nalaze se broš u obliku grane i prsten Perside Karađorđević koji datira iz polovine 19 veka. Urađeni su od zlata, srebra, dijamanata, almadina i brilijanata, a takav broš je inače bio omiljeni deo nakita imućnih Beograđanki toga doba. Nosile su ga na ukrasnoj marami koja se sastavljala oko glave ili kao broš na reveru. Grana i prsten sačuvani su u porodici Anke Barlovac, koja je bila bliska dinastiji Karađorđevića.

U Muzeju grada Beograda nalaze se broš u obliku grane i prsten Perside Karađorđević, koji datira iz polovine 19. veka. Urađeni su od zlata, srebra, dijamanata, almadina i brilijanata, a takav broš je inače bio omiljeni deo nakita imućnih Beograđanki toga doba. Nosile su ga na ukrasnoj marami, koja se sastavljala oko glave ili kao broš na reveru. Grana i prsten sačuvani su u porodici Anke Barlovac, koja je bila bliska dinastiji Karađorđevića. (IZVOR: http://www.mgb.org.rs/zbirke/istorija-kulture-i-umetnosti/primenjena-umetnost-i-etnologija/1452-bros-grana-perside-karadjordjevica)

Bila je veliki esteta pa joj je prijao glamur i sjaj. Učestvovala je u odlučujućim pitanjima za srpsku državu. Aleksandar je za razliku od nje bio mirnijeg temperamenta i, kako je smatrala Persida, nedovoljno preduzimljiv. Političke odluke njenog supruga bile su zapravo odluke kneginje Perside. Ona i njeni Nenadovići su na kneza imali ogroman uticaj i on je zapravo vladao pod njihovim okriljem. U zemlji podeljenoj između Karađorđevića i Obrenovića nije bilo lako vladati. Stalno je opominjala muža da bude oštriji prema protivnicima ako želi da sačuva titulu.

Po dolasku u Srbiju, Persida je rodila još sedmoro dece: Svetozara (1841), Petra (1844), Jelenu (1846), Andriju (1848), Jelisavetu (1852), Đorđa (1856) i Arsenija (1859). Vladarski bračni par ostavio je brojno potomstvo – četiri kćeri i šest sinova. Kada je boravila u Pešti, Persida je na proslavi Svetog Save u Srpskoj budimskoj školi srela upravnika Stevana V. Popovića. Zamolila ga je da podučava njene sinove Arsenija, Đorđa i Petra, što je on rado prihvatio.

Povratak Miloša

Teške unutrašnje prilike više puta ugrozile su Aleksandrov tron. Jednu od zavera suzbio je u jesen 1857. godine. Shvatao je da se bliži kraj njegovoj vladavini i gubio je volju. Energična kneginja Persida činila je sve napore da ohrabri supruga, ali uzalud. Svetoandrejska skupština je 11/23. decembra 1858. godine zbacila sa vlasti kneza Aleksandra i ponovo vratila Miloša Obrenovića. Uzalud je kneginja ubeđivala muža da podigne vojsku i ni po koju cenu ne ostavi vlast. Ovoga puta nije je poslušao. Bivša kneževska porodica Karađorđević ponovo se našla u izbeglištvu. Nastanili su se u Zemunu, a zatim su kupili imanje u Čokinu u Rumuniji.

Zbačena srpska kneginja Persida teško je podnela poraz. Ipak, i dalje ju je držala misao da se osveti Obrenovićima i da se na vlast ponovo vrati njen suprug Aleksandar. Dok je to za Aleksandra bila završena epizoda, Persida se dogovorila sa smederevskim trgovcem Filipom Stankovićem o zaveri protiv Obrenovića. Da povede propagandu u korist Karađorđevića, Stanković je od Perside dobio dve hiljade dukata. Stanković je inače bio poznat u organizovanju zavera, bio je čak i jedan od učesnika u zbacivanju kneza Aleksandra. U Pančevu je odštampao proglas kojim je pozivao narod da se podigne protiv Obrenovića. Mihailova porodica je raskrinkala ovu zaveru, a Stanković je pobegao u Peštu.

Kada je 10. juna 1868. godine u Košutnjaku ubijen knez Mihailo, na listi optuženih za atentat bio je i bivši knez Aleksandar, koji je osuđen u odsustvu na 20 godina zatvora i konfiskaciju dobara. Sima i Mladen Nenadović, Persidina braća, optuženi su za organizovanje atentata i pogubljeni iste godine. Takav strašan ishod događaja potpuno ju je skrhao. Posle Aleksandrovog hapšenja u Pešti preselila se sa decom u Beč, gde je provela svoje poslednje dane. Umrla je 29. marta 1873. godine. Sahranjena je na groblju Sant Marks. Njeni zemni ostaci preneti su 1911. godine u mauzolej Karađorđevića na Oplencu. Petar Karađorđević je 1903. godine, postavši kralj Srbije, ispunio majčin san i kruna je ponovo prešla na dinastiju Karađorđevića. Na ruku su mu išli tragični događaji oko ubistva Aleksandra Obrenovića i sloma te dinastije u maju 1903. godine.

Velika dobrotvorka

Kneginja Persida je zapamćena kao velika dobrotvorka. Zaslužna je za osnivanje prvog srpskog pozorišta 1847. godine. Darivala je mnoge crkve i manastire. Crkva Svetog Ilije u selu Vrelo nadomak Sokobanje podignuta je pod njenim pokroviteljstvom. Imala je bogato uređen konak na mestu gde se danas nalazi Skupština grada Beograda, u kome su se održavala kulturna i umetnička posela. Zbog kulturnog doprinosa koji je pružila Srbiji, sultan Abdulmedžid odlikovao ju je 1846. godine.

AUTOR: Marija Delić

IZVOR: Istorija revija, Ecoprint d. o. o., Beograd, 2012.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Petar_Kocic
Prethodni članak

MISAO DANA

Sava-Tekelija
Naredni članak

Rođen je plemić i dobrotvor Sava Tekelija