AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

ALMAŠKI KRAJ – JEDNA NOVOSADSKA PRIČA

Almaški kraj, najstariji deo grada Novog Sada, ušuškan između Almaške i Saborne crkve, osnovan je pre tri veka od strane stanovnika sela Almaša. Danas on čini veći deo Podbare, imena ustanovljenog 1918. godine. Zbog teških životnih uslova, Almašani su svoje mesto potražili u Petrovaradinskom šancu, naspram Petrovaradinske tvrđave.

U početku je to bio siromašan kraj. Njegovi stanovnici su bili seljaci koji su živeli u kućama od blata i bavili se zemljoradnjom u miru, a u ratu služili kao graničari. Za Almašane veliko razočaranje je došlo krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 18. veka, kada je carica Marija Terezija započela proces razvojačenja vojne granice. Svesni činjenice da će i njihova podunavska granica biti rasformirana, oni su od dvora u Beču zatražili da Petrovaradinski šanac dobije status slobodnog kraljevskog grada. Povelja o elibertaciji stigla je 1. februara 1748. Stoga se ovaj dan obeležava kao dan grada Novog Sada. Tendencije ukidanja vojne granice nisu izazvale samo nastanak povelje o elibertaciji, već i seobe. Graničari su odlazili u Rusiju, a neki, od kojih i Almašani, u Titel, Srem i Stare Banovce, no većina ih ostaje u svom kraju da bi se bavila zemljoradnjom.

U ovom kraju su našle svoje mesto neke od poznatih građevina, na prvom mestu zgrada u neoklasicističkom stilu u kojoj je smeštena Matica srpska, ali najprepoznatljiviji simbol Almaškog kraja je stari Hram Sveta tri jerarha, najstariji i najveći pravoslavni hram u Novom Sadu.

Almaška crkva je Hram Sveta tri jerarha (Foto izvor: https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=12509503)

Almaška crkva je Hram Sveta tri jerarha (Foto izvor: https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=12509503)

Hram Sveta tri jerarha nije samo simbol Almaškog kraja već nosi i svojevrsnu priču o mentalitetu Almašana i odnosu stare novosadske gospode prema siromašnim stanovnicima ovog starog kraja. Prvi hram koji su sazidali bio je, prema njihovim skromnim mogućnostima od istog materijala kao i kuće u kojima su stanovali. Zanimljiva je priča prema kojoj su odlučili kome će posvetiti hram. Njihov spor razrešilo je kopanje bunara prilikom kojeg su u zemlji pronašli ikonu Sveta tri jerarha, a njihov sveštenik iz porodice Popović ih uzima za svoju krsnu slavu. Ovaj događaj je prva specifičnost vezana za Almaški hram. Hram je bio duhovno središte Almaškog kraja oko petnaest godina, nakon čega je zbog slabog materijala počeo da se urušava. Novi hram od čvršćeg materijala sagrađen je 1733. godine, a osveštao ga je tadašnji episkop bački Visarion Pavlović. Današnji, treći po redu hram, sagrađen je 1797. godine na mestu prethodna dva, posvećen istim svetiteljima.

Ovde su se ispoljile još dve specifičnosti u vezi sa istorijom Almaškog hrama, ali mentalitetom Almašana. U Novom Sadu su već tada bili sagrađeni Sabroni, Uspenski i Nikolajevski hram, koje je novoformirana građanska klasa smatrala svojima. Almašane pak niko u to vreme nije smatrao pravim građanima, jer su se, prema mišljenju pomenute klase, bavili negospodskim profesijama. Ponosni Almašani odlučni da se dokažu ravnopravnim građanima, počeli su izgradnju najvećeg i najlepšeg hrama koji bi zasenio sve novosadske bogomolje. Za vreme izgradnje oni su odbijali da posećuju bogosluženja u novosadskim crkvama, već su svoj stari hram nadzidali novim, a kada su ga u potpunosti sagradili, stari su ciglu po ciglu iznosili napolje. Hram je konačno stilizovan i ukrašen 1808. godine.

Prvobitni toranj crkve uništila je mađarska kanonada u buni 12. juna 1849. godine, te je umesto njega sagrađen privremeni toranj, sa specifičnom „kapastomˮ kupolom, kakvu nema ni jedan novosadski hram. Privremena namera Almašana ostala je kao stalno rešenje, jer ovaj, za baroknu arhitekturu neobičan toranj i dan-danas krasi almaški Hram Sveta tri jerarha.

Koncipirana u klasicističkom duhu, izvedena je prema nešto izmenjenom projektu Martina Kovčarskog 1797. To je jednobrodna građevina sa polukružnom oltarskom apsidom i visokim zvonikom koji dominira zapadnim pročeljem. Posebnu vrednost predstavlja ikonostasna pregrada za koju je slikanu dekoraciju izveo Arsa Teodorović, a bogatu rezbu Aksentije Marković, koji je najverovatnije ukrasio i propovedaonice posvećene Jovanu Zlatoustom, Vasiliju Velikom i Atanasiju Aleksandrijskom. Čudotvorna ikona Bogorodice Almaške sa Bogorodičinog trona zamenjena je kompozicijom Uroša Predića. Uljane zidne slike na svodu naosa rad su Arse Teodorovića, dok je za partije u oltarskom prostoru iz druge polovine XVIII veka angažovan Andrija Šaltist. Ikonostas Almaške crkve jedno je od najboljih ostvarenja Arse Teodorovića, na kome je do punog izražaja došao njegov precizan crtež. Iako pod velikim uticajem klasicizma, umetnik se nije odrekao barokno-rokajnih formi. Konzervatorski radovi obaveljeni su 1983. i 1994, a sanacija i restauracija spomen-krsta u porti 2005.

PIŠE: Msr istoričar Aleksandra Šuković

Izvori:

Vinograd Gospodnji, list Pravoslavne eparhije bačke, br. 4, str. 17–18.

http://www.udruzenjepreduzetnikans.com/HTML/Almaski%20kraj%20Podbara.html

http://www.mojnovisad.com/vesti/upoznajte-almaski-kraj-iz-drugog-ugla-stare-price-za-novo-doba-id6765.html

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

11060166_590192934451411_3632436396348520643_n
Prethodni članak

Umro je novinar i voditelj Milovan Ilić Minimaks

Zivojin-Lukic
Naredni članak

Rođen je vajar Živojin Lukić