U Novom Sadu je u leto 1838. godine Joakim Vujić davao predstave sa diletantima Maksima Brežovskog.

Joakim Vujić u Novi Sad stiže pripremajući za štampu svoje novo delo Sistema iliti Sosotojanije Muhamedanskago to jest Tureckago zakona. Očigledno mu je bila potrebna pomoć, a jedino kome je ikada znao da se obrati je pozorište. Okupio je nekoliko mladih glumaca i glumica, vratio se svom prvom komadu Inikle i Jarika i postavio ga 15. avgusta 1838. u gostionici Kod fazana. Publika je bila brojna i zadovoljna. Osamnaestog avgusta je ponovljena ova izvedba, ali je zbog loših vremenskih uslova bilo manje ljudi. Predstava je trajala tri sata.

Sledeća predstava koju su izveli je Žalosna pozorišna igra Nevinost ili Svetislav i Mileva Jovana Sterije Popovića. Publika je ponovo bila brojna i zadovoljna. Predstava je trajala četiri sata, a dodate su dve žive slike.

Joakim Vujić je oko sebe okupio 23 dilentanta, od kojih su tri bile žene. On je ponovo okupio diletante iz ličnog interesa, zarad štampanja knjige, ali novosadski diletanti više nisu hteli da mu služe, pa su se samostalno okupili u Srbsko diletantsko sodržestvo i sami nastavili sa davanjem predstava.

Sve ovo se odigrava u 67. godini Vujićevog života. On polako ostaje bez snage, tako da se u Novom Sadu zadržava još svega dva i po meseca.

IZVOR: Tasić 2018: Milutin Tasić, Srpski velikani drame. Joakim Vujić, Beograd: „Ringier Axel Springer”, str. 56‒57.