На данашњи дан, 28. фебруара 1855. године у Шапцу је рођена прва жена лекар у Србији, Драга Љочић. У родном граду је завршила основну школу, а након одслушаних предавања на природно-математичком одсеку Велике школе одлучила је да оде у иностранство и 1872. године уписала се на Медицински факултет у Цириху. Међутим, студије је прекинула 1876. године, када су до ње стигле вести да је Србија заратила са Турском, и тада се вратила у отаџбину, пријавила као добровољац и добила чин санитетског поручника. Током српско-турских ратова лечила је рањенике у Београду и у болници у Свилајнцу, а после рата је успешно окончала студије 1879. године и постала прва жена лекар у Србији. Нажалост, по повратку у земљу, због конзервативног гледања на учешће жена на било ком пољу, суочила се са проблемом запошљавања. Тада је поднела молбу Министарству унутрашњих дела за добијање права бављења лекарским позивом, али је и поред тога што је Србија оскудевала у лекарским стручњацима, министар унутрашњих дела одбио њену молбу уз образложење „да женскињи не може дозволити лекарску праксу“. Захваљујући интервенцији начелника санитета др Владана Ђорђевића, министар је одустао од своје одлуке, под условом да др Драга Љочић положи државни испит, што је она са лакоћом учинила, после чега је 1882. године постављена за лекарског помоћника у Општој болници. У српско-бугарском рату 1885. године др Драга Љочић је радила као једини лекар у три београдске болнице: Општој државној болници, Заразној болници и Болници за рањенике, али и даље није била изједначена са колегама, због чега се 1889. године поново обратила министру унутрашњих дела, тражећи равноправност са мушкарцима у служби, али је уместо одговора била отпуштена. Наставила је са приватном праксом и током балканских ратова била је лекар у Болници „Николе Спасића“, лекар општинске амбуланте за сиротињу и грађанство, и лекар Фабрике дувана и шибица. Такође, врло активно је учествовала и у Првом светском рату, када је након кратког рада у нишкој болници отишла у Лозану одакле је организовала слање пакета српским заробљеницима у немачким и мађарским логорима. Била је и оснивач Материнског удружења, први председник Друштва београдских жена лекара и учествовала је у подизању Болнице „др Елзе Инглис“ на Дедињу. Као лекар добровољац бавила се хуманитарним радом у Дому за нахочад и без хонорара лечила ученице Радничке школе, а као познавалац страних језика, са руског је превела књигу Гајење мале деце. Драга Љочић, прва жена лекар у Србији, која је више пута одликована, преминула је 5. новембра 1926. године у својој кући на Топчидерском брду и сахрањена је на Новом гробљу у Београду, а споменик овој великој жени подигнут је у оквиру старе Очне болнице у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1832. године у Београду је основана Народна библиотека Србије;
1842. године рођен је филозоф, песник, политичар и академик, Милан Кујунџић Абердар;
1939. године изашао је први број „Политикиног забавника“;
1949. године рођен је електроинжењер Душан Косовац, један од пројектаната ТИМ рачунара, развијених у Институту Михајло Пупин у Београду осамдесетих година прошлог века и коришћених широм бивше Југославије од школских до војних установа.