На данашњи дан, 13. фебруара 1199. године у Хиландару је, као монах Симеон, умро велики жупан Стефан Немања. Зна се да је рођен у Зети, мада тачна година и датум нису познати, а процене се крећу од друге па чак до почетка четврте деценије XII века. Прво је крштен по католичком обреду, да би потом, по повратку његовог оца Завиде у Рашку, у Цркви Светог Петра и Павла у данашњем Новом Пазару био крштен према православној служби. За време владавине свог брата Тихомира, као удеони кнез, Немања је под својом влашћу имао жупе Ибар, Расину, Топлицу и Реку, а од византијског цара Манојла I Комнина у лични наследни посед добио је Дубочицу. Убрзо након тога дошао је у сукоб са браћом, највероватније због све ближих веза са Византијом и намере да преузме престо великог жупана. Након што је прво био свргнут и затворен, Немања се ослободио и у борби са браћом, у којој је Тихомир погинуо, успео да преузме жупански престо изеђу 1166. године и 1168. године, после чега се измирио са браћом и оставио их да владају својим удеоним кнежевинама. Почетком седамдесетих година, у савезништву са Млетачком републиком, Угарском и Светим римским царством, окренуо се против Византије, али је већ 1172. године оставши усамљен у тој борби, морао да се покори византијском цару, који га је одвео у Цариград као заробљеника, али и вратио на српски престо, после чега му је Немања остао одан све до Манојлове смрти 1180. године. Ипак, одмах потом, не осећајући се више обавезним, Немања се прикључио угарском походу против Византије и заједно са њима напао Београд, Браничево, Ниш и Софију, а он сам наставио даље и заузео Дриваст, Скадар, Улцињ, Бар, Котор и друге градове, чиме се сматра да је овладао Дукљом. Истовремено су његова браћа нападала Дубровник, али су, не успевши да га освоје, 1186. године потписали уговор о миру. Током Трећег крсташког похода Немања се у Нишу састао са царем Светог римског царства Фридрихом Барбаросом, омогућио му пролаз кроз своју територију и понудио одређен број војника, уздајући се у сукоб крсташа и Византије и користећи то за освајања византијских територија за свој рачун. Међутим, до сукоба крсташа и Византије није дошло, те је византијски цар Исак II Анђео своје снаге усмерио ка Немањи и на Морави му је крајем 1190. године или почетком следеће, нанео пораз, после којег се више није сукобљавао са Византијом, а његов средњи син Стефан је затим ожењен царевом синовицом и добио је титулу севастократора. За време Немањине владавине границе Србије су се помериле из планинских предела Раса у моравску и косовско-метохијску долину и Срби су постали знатно активнији чинилац политике на Балкану. Јачајући своју власт, он се ослањао на цркву која му је помагала при учвршћивању централне власти, православље је учинио државном вером, сузбијао је богумиле и почео је са подизањем велелепних задужбина у рашком стилу, првом великом српском средњовековном архитектонском стилу. Стефан Немања повукао се са престола на Благовести 1196. године и власт препустио свом сину Стефану, а он се замонашио, узео име Симеон, и потом једно време провео у својој задужбини Студеници, да би већ 1197. године отишао код свог најмлађег сина Растка, монаха Саве, на Свету Гору. Тамо је заједно са њим обновио манастир Хиландар, и у њему на данашњи дан 1199. године и преминуо. Следеће године је канонизован као свети Симеон Мироточиви, а његове мошти су почетком наредног века синови пренели у Студеницу, где се и данас налазе.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1787. године умро је српски научник и дипломата Руђер Бошковић;
1938. године умро је песник Момчило Настасијевић;
1974. године умро је сликар и академик Петар Лубарда;
2013. године умро је новинар и водитељ Милоје Мића Орловић.