На данашњи дан, 9. фебруара 1934. године у Атини је свечано потписан Балкански пакт, војно-политички савез који су чинили Краљевина Југославија, Грчка, Румунија и Турска, са циљем да се одржи постојећи територијални поредак на Балкану, суочен са ревизионистичком политиком побеђених земаља у Првом светском рату, пре свега Бугарске. Према тексту пакта, који је одмах обелодањен, чланице су гарантовале узајамну безбедност својих граница, а агресором је сматрана и земља која би на својој територији пружала помоћ „наоружаним бандама“ које упадају на територију друге земље. Балкански пакт је био организован по моделу Мале aнтанте, cа тенденцијом да прерасте у политичку и економску заједницу, отворену и за друге земље. Kao руководећи орган образован је Савет министара спољних послова, затим Стални секретаријат, као помоћно тело, и Економски савет, као консултативни орган. Покретач сарадње балканских држава био је краљ Александар који је своју дипломатску каријеру започео као престолонаследник у мисији бугарско-српског зближења, што је претходило стварању Балканског савеза 1912. године. Пошто је и после рата често истицао уверење да балканске државе треба да буду господари своје судбине, неки су у томе видели његову визију o успостављању заједнице држава на простору на коме се некада налазила Византија, што је наишло на противљење великих сила, а првенствено Италије, Мађарске и Аустрије, те се Александрoво убиство осам месеци касније често доводи у вези и са тим његовим потезима. Савез је практично престао да постоји убрзо по избијању Другог светског рата.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
2005. године умро је новинар и водитељ Милован Илић Минимакс;
2015. године умро је певач и композитор Боба Стефановић.