Српска нова година раније се више дочекивала у сопственом дому. Обично се припремала свечарска трпеза. На трпезу би се износило оно што је у јесен за зиму било спремљено – пршута, сланина, кавурма, чварци, шваргла, кобасице, кајмак , млади купус, стругана ротква и ајвар.

Главно јело било је печено прасе. У градској средини, у поноћ, служиле се крофне, ау једну се стављао златник. Веровало се да ће особа која пронађе златник у крофни имати успешну годину. Крофна је замена за чесницу.

У Србији (Рађевина, Азбуковица, Сиринићка жупа) Српска нова година се назива и Мали Божић. Ритуали су слични као и код Божића. Чељад је окупљена у кућуи, ту су сачувани и посебни бадњаци. Износи се глава од божићне печенице, долази положајник, рано се руча, а деца обилазе стоку хранећи је остацима јела од ручка.